Шта су државе насљеднице уложиле у обнову споменика од 1990. — на темељу парламентарних записа, министарских буџета и медија гдје је документирано.
44 угрожено · нема централног буџета
Ниједна држава насљедница не објављује укупан износ за обнову споменика. Документирана јавна потрошња вјероватно досеже само €10–25М у цијелом региону кроз деценије — наспрам процијењених 20.000–40.000 споменичких локација и 44 угрожених споменика само у овом скупу података. Водеће локације попут [[петрова-гора|Петрове Горе]] носе процјене обнове од €150М уз готово никакво финансирање.
Регионални укупно
Нема поузданог податка
Ниједна држава насљедница не прати потрошњу на обнову споменика из југославенског доба као јединствену категорију.
Процијењен број споменика
20,000–40,000
Процјена Споменик Датабасе-а широм бивше СФРЈ; само Словенија документује 6.400+ НОБ објеката.
Хрватска (држава, документирано)
>€1.3М (>10М ХРК)
Министарство културе, 12 година — само споменичко наслијеђе из Другог свјетског рата (парламентарни одговор из 2019.).
Србија (годишњи програм)
€250–380к (30–45М РСД)
Грантови Министарства рада за одржавање ратних споменика; обухвата све споменике ослободилачког рата, не само споменике.
Груба документирана потрошња
€10–25М (процјена)
Нејасна горња граница ако збројите идентифицирана јавна улагања у државама насљедницама кроз ~20–30 година.
Потреба наспрам улагања
Разлике редова величине
Само водеће локације (нпр. [[петрова-гора|Петрова Гора]]) носе процјене обнове од €150М уз готово никакво финансирање.
Након 1990. буџети за одржавање урушили су се заједно с федерацијом. Обнова данас је децентрализована: свака држава насљедница финансира споменике кроз ресоре културе, ветерана, општине и повремене ЕУ или билатералне грантове. Ништа не агрегира потрошњу под једном ставком „обнова споменика".
Хрватска нуди најјаснију парламентарну цифру: у одговору из 2019. на питање посланика Домагоја Хајдуковића, влада је извијестила да је Министарство културе у 12 година потрошило више од €1,3М (10 милиона куна) на споменичко наслијеђе из Другог свјетског рата — документацију, конзервацију, реконструкцију и одржавање. То обухвата локације укључујући [[петрова-гора|Петрову Гору]], [[вуковар|Дудик (Вуковар)]], [[јасеновац|Јасеновац]] и [[батина-баттле-мемориал-цомплеx|Батину]], али искључује већину локалних обнова (~300 мањих споменика наводно обновљених од општина, никада централно збројених).
Србија води годишњи конкурсни грант кроз Министарство рада за „инвестиционо одржавање ратних меморијала", обично алоцирајући €250–380к (30–45 милиона динара) годишње за све споменике ослободилачког рата — гробове из Првог свјетског рата, нове националистичке споменике и дјела из југославенског доба подједнако. Кумулативни укупни износ се не објављује.
У Босни и Херцеговини финансирање је фрагментирано по ентитетима. Федерација је обећала €102к (200.000 КМ) за [[мостар|Партизанско гробље у Мостару]] након вандализма 2022., али Балкан Инсигхт је извијестио да је до 2023. мало потрошено. [[монумент-то-фаллен-крајина-солдиерс-бања-лука|Споменик на Бањ Брду у Бањој Луци]] има процјену обнове од €700к (1,37М КМ) без осигураног буџета. [[макљен|Макљен]] је проглашен националним спомеником 2010.; обнова остаје нефинансирана.
Јаз између документиране потрошње и документиране потребе је оштар. Ако збројите идентифицирана јавна улагања у обнову у државама насљедницама кроз двије или три деценије, вјероватно досежете само ниске десетине милиона еура — можда €10–25М као нејасну горњу границу. Наспрам процијењених 20.000–40.000 споменичких локација, ~3.000 уништених само у Хрватској у 1990-им и водећих комплекса којима треба €1М–€150М сваки, финансирање обнове редове величине испод потребе. Већина потрошње ад хоц је, политички селективна и слабо евидентирана.